Од 2024. године у свету постоји 195 земаља према државама чланицама Уједињених нација (УН). Међутим, концепт „земље“ није увек јасан и постоји неколико фактора које треба узети у обзир приликом одређивања броја земаља на глобалном нивоу.
- Државе чланице Уједињених нација: Уједињене нације су међународна организација основана 1945. године ради промовисања мира, безбедности и сарадње међу народима. Од јануара 2022. године, у Уједињеним нацијама има 193 државе чланице. Ове државе чланице су суверене земље које је формално признала међународна заједница и примљене у Генералну скупштину УН.
- Државе посматрачи и државе које нису чланице: Поред 193 државе чланице УН, постоје и две државе посматраче са статусом нечланице у УН: Света столица (Ватикан) и Држава Палестина. Иако ови субјекти имају ограничено учешће у активностима УН-а, међународна заједница их признаје као различите политичке субјекте.
- Де факто и де јуре државе: Разлика између де фацто и де јуре држава је кључна када се узме у обзир број земаља у свету. Де јуре државе су оне које имају правно признање као независни суверени ентитети према међународном праву. Де фацто државе, с друге стране, могу да контролишу територију и да имају функционалну владу, али им недостаје широко међународно признање. Примери де фацто држава укључују Сомалиленд, Придњестровље и Северни Кипар.
- Признање од стране других држава: Признавање земље од стране других држава игра значајну улогу у одређивању њеног статуса као сувереног ентитета. Док су неке земље универзално признате од стране међународне заједнице, друге се могу суочити са изазовима у добијању признања због политичких спорова, територијалних сукоба или других фактора. Признавање државе од стране других земаља може варирати, што доводи до различитих перспектива о њеном легитимитету као независне нације.
- Колонијалне територије и зависности: Неке територије су класификоване као колоније, прекоморске територије или зависне државе од других земаља, а не као независне суверене државе. Ове територије могу имати различите степене аутономије и самоуправе, али су на крају подложне ауторитету друге државе. Примери укључују Порторико (територија Сједињених Држава) и Француску Гвајану (прекоморски департман Француске).
- Микронације и непризнати ентитети: Микронације су самопроглашени ентитети који тврде да имају суверенитет над одређеном територијом, често без широког признања од стране међународне заједнице. Док неке микронације постоје као друштвени експерименти или креативни пројекти, друге истичу право на независност. Међутим, већини микронација недостаје признање од стране успостављених држава и међународних организација.
- Промене међународних граница и политичких субјеката: Број земаља у свету није статичан и може се мењати током времена због фактора као што су територијални спорови, сецесионистички покрети и геополитички развој. Нове земље могу се појавити кроз процесе као што су деколонизација, покрети за независност или дипломатско признање од стране других држава. Насупрот томе, земље се могу спојити, распасти или подвргнути променама политичког статуса.
Списак земаља по абецедном реду
A – B – C – D – E – F – G – H – I – J – K – L – M – N – O – P – Q – R – S – T – U – V – W – X – Y – Z
Земље у Азији: 49
Азија, највећи континент на Земљи, састоји се од 49 земаља, у распону од огромног пространства Русије на северу до мале острвске државе Малдива у Индијском океану. Русија, са својом пространом територијом која обухвата и Европу и Азију, носи титулу највеће земље на свету, која покрива око 17 милиона квадратних километара. На другом крају спектра, Малдиви, архипелашка нација која се састоји од преко 1.000 коралних острва, једна су од најмањих земаља не само у Азији већ и широм света. Упркос неједнакости у величини, обе нације доприносе богатој разноликости и сложености азијског континента.
- Земље источне Азије
- земље Блиског истока
- Земље централне Азије
- Земље јужне Азије
- Земље западне Азије
- Земље југоисточне Азије
Земље у Африци: 54
Африка, други по величини континент, обухвата 54 признате земље, које представљају мозаик култура, језика и пејзажа. Нигерија, која се налази у западној Африци, носи титулу најмногољудније земље на континенту и седме по броју становника на свету, покривајући површину од приближно 923.768 квадратних километара. Насупрот томе, Сејшели, архипелаг нација у Индијском океану на источној обали Африке, најмања су афричка земља, како по површини тако и по броју становника. Упркос њиховим разликама у величини, свака афричка нација на јединствен начин доприноси богатој историји, култури и природној разноликости континента.
- Земље Централне Африке
- Земље источне Африке
- Земље Северне Африке
- Земље јужне Африке
- Земље западне Африке
Земље у Европи: 44
Европа, други најмањи континент, дом је 44 признате земље, од којих свака доприноси својој богатој културној таписерији и историјском наслеђу. Русија, која се налази на раскрсници Европе и Азије, има признање да је највећа држава не само у Европи већ и на свету, простире се на преко 17 милиона квадратних километара. На другом крају спектра, Ватикан, независни град-држава који се налази у Риму, у Италији, најмања је суверена држава у Европи и свету, која покрива само 0,49 квадратних километара. Упркос неједнакости у величини, свака европска земља игра значајну улогу у обликовању разноликог идентитета континента.
- Земље средње Европе
- Земље западне Европе
- Земље источне Европе
- Земље северне Европе
- Земље јужне Европе
- земље Европске уније
Земље у Океанији: 14
Океанија, регион који обухвата хиљаде острва широм Тихог океана, састоји се од 14 земаља, од којих свака има своју јединствену културу, географију и историју. Аустралија, највећа земља у Океанији и шеста по величини на свету по укупној површини, доминира континентом са својим огромним пространствима земље и разноликим екосистемима. Насупрот томе, Науру, мала острвска држава која се налази североисточно од Аустралије, носи титулу најмање земље у Океанији, како по површини тако и по броју становника. Упркос њиховим разликама у величини, свака земља Океаније доприноси богатом културном наслеђу региона и еколошкој разноликости, обликујући свој колективни идентитет.
Земље у Северној Америци: 23
Северна Америка, трећи по величини континент, састоји се од 23 земље и територије, од којих свака доприноси свом разноликом културном пејзажу и економској виталности. Канада, највећа држава у Северној Америци и друга по величини на свету по површини, обухвата огромну дивљину, живахне градове и мултикултурално друштво. Насупрот томе, Свети Китс и Невис, мала острвска држава која се налази у Карипском мору, носи титулу најмање суверене државе у Северној Америци, како по површини тако и по броју становника. Упркос разликама у величини, свака северноамеричка земља игра значајну улогу у динамичном идентитету и глобалном утицају континента.
Земље у Јужној Америци: 12
Јужна Америка, четврти по величини континент, састоји се од 12 земаља, од којих свака има своју посебну културу, географију и историју. Бразил, највећа земља у Јужној Америци и Латинској Америци, простире се на преко 8,5 милиона квадратних километара и може се похвалити разноликим пејзажима у распону од амазонске прашуме до ужурбаних градова Сао Паула и Рио де Жанеира. Суринам, који се налази на североисточној обали Јужне Америке, најмања је независна држава на континенту, простире се на око 163.820 квадратних километара. Упркос њиховим разликама у величини, свака јужноамеричка нација доприноси живописном културном мозаику и природним лепотама континента, обликујући свој идентитет.